Diskus hernija

Diskus hernija se najčešće javlja između 30. i 50. godine života. Razlog za ovo jeste u tome što prirodni proces starenja kičmenih diskova počinje već u detinjstvu i ranoj mladosti, tako da nije neobično da bolest nastane i kod osobe od dvadesetak godina.

S druge strane, nakon pedesete diskovi gube znatnu količinu vode, pa su manje šanse da „iscure“.

Simptomi diskus hernije se razlikuju kada se radi o lumbalnom ili o vratnom delu kičme.

Lumbalna diskus hernija – simptomi:

– Bol u donjem delu leđa

– Trnjenje ili bol koji se spušta niz nogu

– Bol u glutealnom region

– Trnjenje ili bol u listovima

– Bol u kolenu ili oko njega

– Držanje tela je iskrivljeno

– Trnjenje u stopalima – žarenje

– Slabija kontrola mokrenja

– Slaba kontrola stopala

– Bolovi pri pokretanju trupa (istezanje tela, naginjanje, savijanje, rotiranje)

– Seksualna disfunkcija

– Žarenje nogu ili osećaj hladnoće u nogama

Diskus hernija vrata – simptomi:

– Trnjenje ruku i prstiju

– Bolovi u rukama

– Bolovi u ramenima (jedno ili oba)

– Oslabljenost mišića na rukama

– Bolni i ograničeni pokreti vrata

– Ukočenost vrata

– Zujanje u ušima

– Glavobolje i migrene

– Problemi sa očima i vidom

– Bolovi između lopatica

– Malaksalost, mučnina i vrtoglavica.

Šta je diskus hernija i koji su uzroci oboljenja?

Međupršljenski disk se sastoji od fibroznog prstena što okružuje želatinozno jezgro, koje sadrži dosta vode. S vremenom dolazi do slabljenja tog prstena, malih naprsnuća i pucanja, kada želatinozni sadržaj iscuri – diskus hernija i pritisne živac, što dovodi do poznatog stanja zvanog išijas. Osim naslednog faktora, na koji ne možemo uticati, hernija diska može biti prouzrokovana i preteranim opterećenjem i nedovoljnim rasterećenjem kičme.

Naime, ishrana diskova funkcioniše po principu sunđera u uspravnom položaju povećava se pritisak u njima i istiskuju se štetne materije, dok se pri ležanju ili sedenju s naslonom pod uglom od 45 stepeni taj pritisak smanjuje i hranljive materije ulaze u diskove. Savremeni način života nosi sa sobom previše opterećenja (prvenstveno sedenja i stajanja), a malo rasterećenja, što dovodi do loše ishrane i bržeg propadanja diskova. Tome kumuju i loše držanje tela, gojaznost, pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti, usled čega mišići postaju slabi, a oni, pored diskova, daju potporu kičmi.

Kada morate hitno da se javite stručnjaku?

– Ako osetite nagli gubitak kontrole trbušnog zida i bešike.

– Osećate ukočenost i slabost u jednoj ili obema nogama.

– Ukoliko imate neprestani osećaj trnjenja i ukočenosti članka i stopala.

– Ako bol u donjem delu leđa prati osećaj mučnine ili povišena temperature (oko 38,5 stepeni), duže od 48 sati.

– Naizmeničan bol u nogama u trajanju dužem od jedne nedelje.

– Osećate bol prilikom mokrenja i primećujete krv u urinu.

– Ukoliko osećate bol u leđima koji je intezivniji dok odmarate nego kad ste aktivni.

– Osećate postepen rast bola u stomaku i bešici.

Diskus hernija tretman:

Diskus hernija se u Spinalis centru tretira neoperativno (spinalnom dekompresijom u kombinaciji sa fizikalnim procedurama), a drugi način za tretiranje su konzervativno (analgeticima) i hlađenjem u predelu krsta (ne grejanjem, jer može doći do još veće upale živca i snažnijih bolova). Tek po smirivanju bolova primenjuju se kineziterapija i hidroterapija, to jest vežbe na suvom i u vodi. Tretman diskus hernije obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.