Hronična lumboišijalgija

Lumboischialgia (išijas) se obično sreće kao snažna, oštra  bol u donjem delu leđa koja se širi prema nozi kroz glutealnu regiju, ponekad sve do prstiju. Antalgični položaj tela –  trup se spontano i bez voljne kontrole osobe savija u stranu i prema napred da bi se smanjio pritisak na koren n. ischiadicus-a.

Javljaju se, trnci, slabost, slabija kontrola pokreta noge, slabiji oslonac na nogu. Moguća je paressis n.peroneus ili pareza stopala (pad stopala) – slabost mišića potkolenice, te otežana ili ograničena funkcija stopala.

Uzrok nastanka je najčešće nepravilno i neprimereno podizanje tereta,  rotacija trupa udružena sa savijanjem ili ispravljanjem trupa degenerativne promene pšljenova i diskova.

Ciljevi tretmana su da se tretira uzrok problema, tj oštećenje diska i iritaciju korena n. ischiadicus-a. Smanjiti i/ili ukloniti bolove u leđima i nozi, te ukloniti eventualne neurološke simptome (trnci u nozi, promene  senzibiliteta, slabost potkolenice i stopala). Poboljšanje funkcije lumbalne kičme, a time funkcije celog sistema za kretanje.

Tretman obično ide uz neoperativni dekompresijski tretman kičme (DTK) – istezanje lumbalne kičme. Mirovanje u rasterećenom Viliamsovom položaju: ležeći položaj na leđima sa podignutim nogama na povišenu podlogu ili ležeći na boku sa savijenim nogama i jastukom između. Elektroterapija, elektrostimulacija nerava, infracrvenom lampom, ili manuelnim tretmanom po potrebi.

Rezultati zavise o pravovremenoj intervenciji.

Akutna faza 4-6 dana mirovanje, analgetici, a zatim sprovođenje neoperativne DTK metode što ranije. U 80% i više klijenata tretiranih sa neoperativnom dekompresijskom tretmanom kičme postiže se olakšanje tegoba.

Samo u 10-ak % slučajeva DTK ne može pomoći jer je povreda takve prirode (npr. sekvestrirani (odlomljeni) disk) da se zaista mora na operativni zahvat.